Учење путем интернета тренд је који је последњих година све популарнији, како у свету, тако и у нашој земљи. Брз начин да се дође до знања не изискује одлазак у школу, као ни новац који би се издвојио за похађање било ког просечног курса.
Милош Плавшић је момак који је сасвим случајно налетео на понуду једне кинеске компаније на Фејсбуку, попунивши пријаву није очекивао да ће резултирати спајањем лепог и корисног.
– Радим са децом из Кине, учим их енглески језик и трудим се да све то радим на неки занимљив начин, како бих анимирао и њих и себе. Јако ми се свиђа што су моји ученици другог културолошког кода, потпуно другачији менталитет него наш. Понекад су то и мала деца, па им онда помажу родитељи и заиста сам јако задовољан. Превасходно добијам невероватно искуство, а и зарада је сасвим добра – објашњава Милош.
Иако постоје предрасуде, па чак и страхови од преваре, односно могућности да онлајн учитељ неће бити исплаћен, могуће је утврдити сигурност пословне понуде. Претрагом на гуглу, као и праћењем искустава, може се расудити о озбиљности и пословности неке компаније.
Посредством интернета стицање знања је сведоступно, премда би се обе стране конзумирања оваквог начина учења сложиле да је највећи проблем лош сигнал, који доводи до прекидања и неконтинуираног предавања. Осим школског приступа, веома битна предност је упознавање и адаптација на неке друге културе и схватање њиховог образовног система, који се свакако пројектује и на часове овог типа.
Многи корисници оваквих услуга на интернету прибегавају им управо из финансијских разлога. Часови које заједничким договором уговарају предавачи и предавачице са ученицама и ученицима, могу се одржавати у оним терминима који одговарају обема странама. Дакле, онолико колико часова похађате, толико ћете платити. Још једна позитивна страна је могућност да учите сами са професором, што је, показала су бројна истраживања, много продуктивније него рад у групи.
Када је реч о деци, она су много отворенија и лакше је радити са њима, брже памте и мање се устручавају, зато је и рад са њима много лакши на овај начин. Одрасле особе прибегавају онлајн курсевима само када је то нужно. Разлози због којих се не одлучују на овакав корак едукације могу се пронаћи у недовољно развијеним моторичким способностима за управљање новим технологијама и већ оформљеној личности којој је разговор један на један, о непознатој теми са непознатом особом, проблем.
Корак даље одлази се и студирањем на даљину. Тако можемо видети српске студенте који осим факултета у Србији, похађају и факултете страних држава. Одлазак и боравак у прекоокеанским земљама захтева велику количину новца, а многи данас нису у стању да је приуште, зато се ова солуција третира као један од највећих достигнућа интернета у области образовања.
Учење посредством интернета постаје све масовније, почев од курсева, туторијала, па до универзитетског образовања, нудећи све оно што је савременом човеку недоступно унутар граница своје земље.
Снежана Ченад
Фото: Марија Ердељи
