Своју прву песму је продао за 5 долара давне 1927. када је имао само десет година и ово је био први новац који је зарадио писањем. Каснији радови ће му донети „Оскара“ за најбољи оригинални сценарио, награду „Тони“ за сценарио за мјузикл „Црвенокоса“ и бројне друге награде. Ипак Сидни Шелдон светску славу достиже тек после педесете године захваљујући својим љубавно криминалистичким романима.
Сидни Шелдон је био заљубљеник у сваки облик писане речи. Писао је сценарије за бродвејске мјузикле, за телевизијске серије, филмове. Потписиван је као аутор, продуцент и писац свих серија и филмова на којима је учестовао. Тад је одлучио да пише под три различита псеудонима како га се публика не би заситила, а како би имао начин да настави да пише истим темпом као и до тада. Године 1969. окреће се писању књига и објављује свој први роман „Голо лице“. Ређају се наслови „Друга страна поноћи“, „Странац у огледалу“, „Крвне везе“, „Гнев анђела“ и други.
Сваки роман је био још успешнији од претходног и остајао би недељама на првом месту најпродаванијих романа. Његове књиге су продате у преко 300 милиона копија широм света, а по некима су снимљени и филмови и кратке телевизијске серије. Налази се на седмом месту најтиражнијих прозних писаца свих времена. Због свега овога је зарадио надимак „Господин блокбастер“.
Сидни Шелдон је преминуо 2007. године, дванаест дана пре свог деведесетог рођендана. Иза себе је оставио импресиван број написаних дела и мноштво обожавалаца широм света. Једна његова обожаватељка, новинарка и списатељица Тили Багшо, инспирисана Шелдоновим начином писања, одлучила је да неким његовим романима подари наставак и тако је настала „Господарица игре“ и „Након таме“.
Шелдонови романи су мешавина мистерије, криминала, а главне улоге су углавном додељиване женама које су представљене као фаталне заводнице и способне индивидуе које успевају да истрају у свету у којем доминирају мушкарци. На моменте је сурово реалан у приказу детаља нимало пријатних сцена убистава, мучења, али свака књига је прожета духовитошћу и довитљивошћу главних јунака.
Жене најчешће као главно оружје користе своју женственост, а када су га упитали зашто је то тако у његовим романима, Шелдон је одговорио: „Мушкарци не могу да постоје без жена и њихове женствености. Зато волим да пишем о талентованим и способним женама“. Свој успех је рекао да дугује техници незавршавања поглавља. Свака глава романа је написана тако да заинтригира читаоца да настави да чита. Начин на који уводи нове ликове у роман и начини на који се њихови животи преплићу са судбинама других ликова је маестралан и толико учинковит да не можете да испустите књигу из руке, морате да је прочитате у једном даху.
Један од омиљенијих романа публике која прати Шелдонов рад је роман „Господар игре“. Иако се насловом имплицира да је главни лик мушкарац, заправо све конце у својим рукама држи жена, Кејт Блеквел. На свој деведесети рођендан, Сидни кроз ретроспективу представља њену прошлост, све недаће са којима је морала да се суочи током борбе да сачува и увећа богатство које је наследила од оца. У свету у којем влада мишљење да жене треба да буду мајке пре свега, изградња каријере пре породице представља изазов, поготово уколико се та каријера гради у „мушком свету“. Сплеткама и заверама Кејт је успела да оствари све што је желела, али по коју цену? Да ли је она заиста господарица игре?
Уколико вас је заинтригирао сиже ове књиге идите до најближе књижаре и частите се одласком у свет криминала, игре моћи и немоћи, прељубе и праве љубави. Уживајте!
Јелена Врцељ
