Сократ је тврдио да беседништво и реторика, вештина убеђивања и разговора, има смисла једино када човеку служи у тражењу истине о самом себи. Реторика је наука која се бави правилима о лепом говору, док је беседништво пракса у којој се та правила примењују. Бројна су такмичења у беседништву у Србији, а једно од њих је одржано 20. децембра 2016. на Филозофском факулету у Новом Саду. Ово је друго такмичење по реду одржано на овом факултету и беседе су биле на тему ,,Слобода је слободно мишљење другога”. Студенткиња која је освојила све симпатије публике и жирија и тиме себи донела прво место је Фата Егановић.
Фата је рођена 21. 3. 1991. у Шапцу. Дипломирала је српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду и тренутно је на мастерским студијама. Описује себе као особу коју највише занима књижевност, беседништво, филм, музика, писање есеја и научних радова из књижевности, као и писање поезије. А колико је задовољна што је освојила прво место на такмичењу и колико воли уметност, показала је и кроз разговор са нама.
Како су текле припреме за само такмичење? Да ли си већ тада очекивала победу?
Беседу сам писала неколико сати, а припремала сам је око десет дана. Нисам очекиала победу јер је било још јако добрих кандидата. Било ми је лепо само да учествујем у томе и да присуством допринесем такмичењу, с обзиром да је тек друго по реду на Филозофском факултету. Надам се да ће се одржавати још много година.
Тема овогодишњег такмичења била је Слобода је слободно мишљење другога. Колико те је она мотивисала и дала ти инспирације?
Ако узмемо у обзир друштвену стварност којој припадамо, нисам се осетила мотивисаном. Осећала сам се обавезном да о слободи мишљења нешто и кажем. Нисам била једина, што ми је бескрајно драго. У овом такмичењу није била поента у победи. Реч јесте управо о младим људима који су устали да пред свима кажу своје мишљење. То је важно. Мислим да сви такмичари имају подједнако разлога да се радују свом учешћу.
Како и када се јавила љубав према беседништву?
Увек сам волела јавне наступе, ишла сам на часове глуме у основној школи, потом и на такмичење из рецитовања. Наклоност према беседништву се јавила у четвртој години средње школе када смо имали предмет Реторика и беседништво. Тада сам ишла и на републичко такмичење из беседништва и била сам друга. Тако се та љубав наставила и данас.
Једна си од малобројних такмичара која се није збунила у току наступа. Како се бориш са тремом од јавног наступа? Да ли је страх од критике присутан?
Први услов за успешно извођење беседе јесте искреност. Заиста мислим оно што говорим. Друга ствар обухвата вежбу. Поред саме вежбе беседе потребне су и вежбе дисања и још неколико вежби како би се вилица опустила да би гласови добро излазили у току говора. Немам трему од јавних наступа јер сам екстровертна особа. Не плашим се ни критике, ако је конструктивна, наравно, увек сам спремна да је прихватим ако оценим да је на месту и да ми помаже да себе унапредим у томе што радим. Ако је не прихватим, супротстављам се аргументима.
Шта је по твом мишљењу потребно да би неко био добар говорник? Имаш ли узоре?
Добар говорник треба да има изражену свест о стварима које га окружују. Та свест треба да му помогне да изгради критички став. Када то има, све остало је надоградња којом се постиже и сигурност, која је једна од битних фактора. Моје надахнуће за говорништво је сачињено од низа писаца и песника које читам, предавања професора, музике коју слушам и филмова које гледам.
На који начин пробудити жељу у младима да се баве беседништвом?
Не знам који би начин био најделотворнији, иако их има много. Ако под ,,млади” мислиш на моје колеге, студенте, онда би један од начина био буђење свести о неопходности живе речи као отпора, побуне и опомене система. Мислим да се превише ослања на друштвене мреже. Имати храбрости да устанеш и својим гласом пред масом људи кажеш своју мисао јесте нешто много делотворније него што се мисли. А зашто се тако мисли, оставићу вас да размислите.
Који је твој савет за младе који имају много тога да кажу, али се устручавају због треме и страха?
Вежбајте. Трема, односно страх од јавног наступа је нешто што се вежбом побеђује. Схватите озбиљно своје мисли. Сама чињеница да осећате потребу да своје мисли кажете, већ то нешто значи, на пола сте пута.
Тијана Сотиров
Фото: приватна архива
