Филм „Војна академија 3 – нови почетак“ је према свим стандардима један од најуспешнијих домаћих филмова у протеклој години. Филм је погледало више од 150.000 људи широм Србије и Црне Горе. Главни глумци попут Бојана Перића, Радована Вујовића, Ивана Михаиловића, Јелисавете Орашанин, Тијане Печенчић, Тамаре Драгичевић више нису у главном фокусу у филму. Сада су то нови кадети које глуме Вучић Перовић, Славен Дошло, Андреа Ржаничанин, Гордана Пауновић и други.
Гордана Пауновић је рођена 15. 1. 1990. у Београду. Одрасла је у Ковину где је имала прилику да стекне знање о глуми, дикцији, сценским покретима и осталом што долази уз то. Најистакнутија представа у којој је глумила је „Забуне“ Вилијама Шекспира у режији Јована Грујића. Добила је признање за најбоље женско глумачко остварење аматерских позоришта.
Какво је твоје искуство везано за овај пројекат који је у претходне две сезоне постигао огроман успех код публике?
Није лако ући у тако велики пројекат. То је прави изазов за мене. Имала сам срећу да је пројекат био отвореног типа, тј.кастинг је био отворен за све. Искуство које сам стекла не бих могла да опишем речима. То, наравно, није до мене, већ до одличне екипе са којом сам радила. Од кадета, статиста, осветљења, преко камере, режије до продукције, сваки човек ми је донсио ново знање, ново искуство и на томе сам им вечно захвална.
У серији и филму ,,Војна академија’’ глумиш лик Маше, девојке из Војводине која има проблеме у односу са мајком. Како си доживела лик Маше и како си се уклопила у њега?
Маша је, пре свега, добар човек. И прилично је свесна својих могућности. Она има проблем са вишком килограма и због тога има мало пољуљано самопоуздање. Уклопити се са Машом било је лако, пре свега зато што сам га обликовала по себи.
Ко ти је од глумаца са којима си радила био највећа подршка на снимању?
То су глумци са којима сам имала углавном заједничке сцене: Анђела, Ђина, Ђоле, Вучић, Славен. Свако на свој начин, и то не као колеге, већ као пријатељи. Једни другима смо били подршка; кад неком нешто запне, долазимо до решења заједно, и слично. Не знам ко је имао највећи утицај на мене, да ли Славен са којим сам много разговарала, или Вучић који дође, каже једну реченицу и подигне ми самопоуздање на максимум.
С обзиром да си четврта година Факултета организационих наука, да ли планираш да наставиш са глумом после завршеног факултета, или ћеш ипак радити у својој струци?
Ја сам у ствари нека осма година Факултета организационих наука. Да, јако сам била лења. У основној школи, пети, шести разред сам заволела глуму. Па и после завршетка факултета знам да ћу се бавити глумом. Увек.
Али упркос толикој љубави према глуми, ниси данас на Факултету драмских уметности?
Имала сам прилику да упишем глуму код Никите у Новом Саду, 2008. године, али сам одустала у последњем тренутку, рецимо да сам се успавала. У сваком смислу. И не кајем се, тако је морало да буде. Ваљда.
И за крај, која је твоја порука нашим читаоцима с обзиром да смо скоро ушли у нову 2017. годину?
Поручила бих им да никад не одустају и да се боре за своје снове јер се, ево рецимо на мом примеру, упорност исплати.
Текст: Тијана Сотиров
Фото: Приватна архива
