Наставник из Ниша Далибор Тодоровић награђен је за изузетно залагање у развоју дигиталних компетенција ученика на такмичењу “eSkills for jobs 2016 – Outstanding digital skills developer” које је одржано у Братислави. На конференцији је учествовало више од 200 учесника различитих интересних група, а разговарало се о томе како дигиталне технологије трансформишу наше животе. Награђени наставник се у учионици труди да подучава ученике да не буду само конзументи већ креатори едукативних дигиталних садржаја, за шта су награђивани на домаћим и иностраним смотрама, такмичењима и конкурсима.
Како сте стекли право учешћа и да ли бисте и својим колегама препоручили да учествују на сличним конференцијама?
Категорија у којој сам учествовао је Outstanding digital skills developer. Право учешћа у овој категорији имали су наставници који су успешно завршили масовни онлајн курс који обухвата више стотина учесника, не само из Европе већ из целог света. На крају овог курса од полазника се тражило да као финалну активност припреме коначан пројекат – лекције које се фокусирају на развој низа дигиталних вештина. Наравно да бих препоручио свим колегама учешће на оваквим видовим стручног усавршавања који се организују неколико пута годишње. Иначе, само дан пре доделе награда у Братислави, учествовао сам на тродневној радионици која је организована у Бриселу и имам задовољство и част да сам добио понуду European Schoolnet–a да будем њихов сарадник у креирању новог курса на тему каријерног саветовања ученика који ће бити на пролеће 2017. године.
Какви су Ваши целокупни утисци са конференције?
Ради се о заиста конференцији на највишем европском нивоу, на којој су учествовали представници различитих европских институција. Размењена су различита мишљења и представљени могући сценарији развоја дигиталног друштва у целини од којих су неки деловали чак застрашујуће драматично. Оно што је мени било битно и што је можда најважнији закључак конференције је да се дигиталне вештине не смеју поставити као опционе, већ морају бити обавезне и основне вештине попут читања и писања, а да су наставници управо ти који имају највећи значај у томе.
Да ли су ученици са којима радите заинтересовани да стекну информатичку писменост и да ли активно учествују у предавањима?
Мој предмет је на срећу по природи такав да ученици морају да буду укључени и да раде нешто. Деца воле да истражују, да експериментишу и откривају нове алате и нове могућности. То је природна дечја потреба, а наше је да обезбедимо начине и методе кроз које ће се она реализовати. Ученици показују да су вредни, креативни, да могу, желе и умеју да раде уколико им покажете смисао тога што уче, поставите им изазове и покажете им примену тога што уче. Деци је потребно да отворите очи, укажете им на предности, али и опасности које овај дигитални свет носи са собом. Информатичка писменост одавно није то на које дугме кликнути да би се извршила нека акција. Она постаје све сложенија, обухвата не само рачунарску писменост, већ способност проналажења и селекције релевантних информација, њихова интерпретација, критичко вредновање, обрада, презентовање, али и одговорно и безбедно понашање у дигиталном свету.
Који су Вам планови за наредни период?
Немам неке посебне ни амбициозне планове за наредни период. Једноставно покушавам да своје ученике укључим у различите савремене токове који постоје у образовању, упознам их са различитим алатима и кључним концептима и у коју сврху да их користе, као и да их оспособим за целоживотно учење како би били конкурентни својим вршњацима из других земаља упркос свим материјално-техничким потешкоћама са којима се свакодневно суочавамо.
Јована Адамовић
