Заљубљеник у класичну гитару и оснивач „Београдског гитарског друштва“ које се бави промоцијом и унапређењем класичне гитаре у Србији је Момчило Александрић. Основне академске студије завршава у класи професора Срђана Тошића на Факултету музичке уметности у Београду. На истом факултету упоредо је завршио мастерске студије за гитару и камерну музику. Тренутно је на докторским студијама за камерну музику у класи професорке Тее Димитријевић.
Освојио је велики број награда на националним и интернационалним такмичењима, међу којима се издвајају лауреати на Републичком такмичењу у Београду, Guitar Art фестивалу у Београду, Guitar Open фестивалу у Суботици, Guitar Festu у Бањалуци и друге. Као члан гитарског дуа такође је освојио неколико признања. Од 2003. године до данас, као солиста и члан различитих камерних састава, наступао је у многим градовима у Србији, међу којима су Ваљево, Шабац, Зрењанин, Зајечар, Ниш, Лесковац, Суботица и многи други. Имао је част да се представи и београдској публици у многим значајним београдским дворанама. Похађао је мајсторске радионице код значајних светских гитариста међу којима су Manuel Barueko, Serđo Asad, Pavel Štaidl, Đanpaolo Bandini, Kostas Kociolis, Зоран Дукић и други. Момчило активно изводи и промовише дела младих српских композитора, од којих су нека написана специјално за њега.
Када почиње твоје интересовање за музику, пре свега гитару?
Моје прво озбиљно интересовање за музику почиње оног тренутка када сам почео да наступам јавно, што ће рећи већ негде од другог разреда Основне музичке школе. Оно постаје још озбиљније од првог такмичења у трећем разреду, односно првог републичког такмичења у четвртом разреду, на којима сам освојио прве награде. Тренутак за који могу рећи да је био пресудан за моје будуће бављење музиком је учешће на Гитар Арт фестивалу 2004. године, на којем сам имао прилику да слушам концерте и похађам мастер класове код највећих имена из светa класичне гитаре.
Колико ти времена одузима вежбање и да ли си нечега морао да се одрекнеш зарад гитаре?
Током средње школе сам проводио свакодневно више сати вежбајући, некада и шест сати у току једног дана. Без обзира на то, трудио сам се да се ничега битног не одричем у животу, у чему мислим да сам успео. Временом се вежбање постепено смањивало. Данас се трудим да пронађем начин да што мање вежбам, уз што боље резултате.
На које наступе си досад посебно поносан?
Посебно сам поносан на овогодишњи наступ Београдског гитарског дуа у Великој сали Студентског културног центра, на којем смо Филип Живановић и ја остварили неке од циљева којима „Belgrade Guitar district“ тежи, а који се пре свега односе на представљање класичне гитаре у правом светлу, односно стварање адекватних акустичких и визуелних услова у концертној дворани, у којој ће на високом нивоу бити изведена музика на гитари. Том приликом смо извели тематски концерт са делима италијанских композитора, од којих су два дела изведена премијерно у Србији, чиме је концерт додатно добио на значају.
Како си дошао на идеју да оснујеш„Belgrade Guitar district“?
На идеју сам дошао желећи да се младим гитаристима у Београду омогући да наступају у адекватним концертним условима. У току нешто мање од две године рада организовали смо концерте широм Београда, у Студентском културном центру, Галерији фресака, Музеју Народног позоришта, Радионици интеграције и Установи културе Божидарац. Поред тога смо организовали и снимање концерата, после чега су снимци објављени на нашој Ју Тјуб страници, од којих су неки постали доста гледани.
Које снове си досад остварио, а које још увек сањаш?
Један од тренутака када сам присуствовао остварењу сна је победа на Гитар Арт фестивалу у средњој школи. Данас мој сан нису победе на такмичењима већ остављање значајнијег трага у свету класичне гитаре. Циљ ми је да у будућности напишем књигу у којој ћу сабрати своја размишљања о класичној гитари, као и њеном односу према другим уметностима.
Можеш ли нам открити своје планове за наредни период?
Од септембра ове године започињем школовање на Минесота универзитету у Минеаполису (САД), где ћу похађати докторске студије из гитаре. Циљ ми је наступање на што већем броју концерата, као и објављивање квалитетних радова из области класичне гитаре. Истовремено се надам да ће „Belgrade Guitar district“ наставити успешно са радом, у чему ћу се трудити да пружим свој допринос.
Јована Адамовић
