Када се након завршених основних и мастерских студија на Хемијском факултету у Београду, на Катедри за биохемију, определила да надогради своје знање из те области на неком од европских универзитета, двадесетпетогодишња Марија Марковић, није ни слутила да ће у граду Констанц, у Немачкој, пронаћи своју оазу среће и испуњење свега чему је годинама тежила. Докторске студије уписала је на програму Истраживачке школе за биологију и хемију, где ради на пројекту у Лабораторији за структурну биохемију и биофизику.
Марија не сакрива задовољство због чињенице да је успела да споји квалитетан програм на Универзитету у Констанцу и предиван амбијент којим је обојен овај град на Боденском језеру.
„Усавршавање сам бирала тематски. Одувек ме интересовала структурна биохемија, а овај занимљив пројекат ми је пружио прилику да се бавим проучавањем структуре специфичних протеина мишића, који доводе до атрофије. Тема, као и интердисциплинарно истраживање, које се овде успешно спроводи, допринели су да одлучим да се прикључим пројекту. Локација је била додатни бонус. Град одише ведром атмосфером, што представља право освежење након радног дана“, истиче Марија.
Путописи и документарци су успели само да јој заголицају машту, јер је неухватљива драж града измакла објективу камере и сачекала први сусрет. Иако је имала прилике да и пре уписа докторских студија борави у Немачкој, Констанц је представљао право откриће јер је, како каже, подсећа на медитеранска места што га у потпуности разликује од осталих у Немачкој.
„Град је као пресликан из бајке. Сваког дана пронађем нешто ново и опет се заљубим у њега. Док шетате, поред граје и музике, чује се сирена бродова помешана са звонима катедрала и великог сата на капији. Мост који спаја стари и нови град прелази преко места где се Рајна излива из језера и призор је невероватан са обе стране. Стари град је очуван, што дугује чињеници да, због границе са Швајцарском, није бомбардован у рату. Током лета је већа гужва, али бег је могућ одласком на неку од многобројних плажа, што пружа осећај као да сте на мору“, открива Марија, и додаје да Немци неретко Боденско језеро називају морем.
Констанц није типичан студентски град, тако да се, према речима наше саговорнице, уместо клубова и модерних кафића на сваком кораку, чешће може наићи на занимљиве пивнице и дестилерије. Младима су намењени разноврсни спортови – од скијања на води до кануа и једриличарења, али и музички фестивали који окупљају студенте из околних градова.
Осим уживања у чарима Констанца, Марија не пропушта прилике за обилазак околних градова.
„Волим да се возим трајектом и да тако упознајем околна места. На тај начин у Мерсбург, рецимо, стигнем за 15 минута. Како се трајект приближава граду, уочавају се два дворца окружена виноградима и стари замак, а поглед одозго, на језеро и Алпе, одузима дах. На неколико сати од Констанца налазе се Фрајбург (најсунчанији град у Немачкој), Минхен, Штутгарт, али и Цирих“, објашњава Марија.
Ова опојна комбинација туристичког и студентског места пружила је Марији шансу да време проводи испуњено, ценећи сваки осмех, поглед, мисао коју подели са градом. Због тога и сматра да свако ко има прилику да овде дође, никако не сме да је пропусти.
„Место је предивно за студенте. Поред квалитетних програма које факултети нуде, често се организују разне радионице, активности, концерти и представе, тако да се свако може пронаћи. Пошто има доста интернационалних студената, сви причају одлично енглески, тако да се никад нећете осетити као потпуни странац“, закључује Марија.
Станислава Анђелковић
Фото: Никола Марковић
