Бавећи се омладинским активизмом имала сам прилику упознати људе чија су ме животна искуства научила како да постанем боља особа. Једно од тих искустава била је и посета месту под чијим окриљем одрастају деца која од малих ногу постају велики људи, деца која знају шта је то самостално сналажење у друштву.
Породицу оних који своје детињство проводе у дому за децу без родитељског старања чине вршњаци које је живот повео сличним путем. Међусобно разумевање и безусловна подршка коју пружају једни другима јесу оно што њихову заједницу чини јаком. Изазов са којим се сусрећу од првог дана доласка у дом јесте припрема за његово напуштање. Стичући искуства која их оснажују, они заједно уче како да буду самостални, заједно се лаганим корацима крећу ка свету одраслих.
Особе које ову децу изводе на животни пут предано се труде да њихово детињство учине што безбрижнијим, тежећи ка томе да их ово окружење у што већој мери подсећа на породично. Млади радозналци развијају мноштво различитих вештина, од учења како се рукује кућанским апаратима и како се припрема ручак, па до савладавања социјалних и комуникационих вештина кључних за остваривање пријатељских односа. Изградња дечијег самопоуздања, али и изградња њихове вере, како у себе, тако и у људе који их окружују, главна је тежња свих који су одабрали ово племенито занимање.
Разлог због ког ово делим са тобом јесте моја вера да ће ова прича у теби пробудити жељу да учиниш нешто како би друштво препознало потребе ових великих бораца. За почетак, можеш поћи од себе и на тај начин пружити пример другима. Сигурна сам да у твом ормару постоје очуване или можда нове ствари које не планираш користити, а верујем да би неком то било од велике користи. Можда можеш новац намењен за испијање сутрашње кафе са другарима потрошити на оне ситнице које су потребне за свакодневно одржавање хигијене, а своје другаре, уместо на кафу, можеш повести у посету једном оваквом месту у твом окружењу. Људи који свакодневно проводе време са овом децом организују бројне секције на којима деца изражавају своју креативност стичући различите вештине потребне за живот. Верујем да и ти поседујеш неку вештину коју можеш поделити са њима, а сигурна сам да би сви са одушевљењем прихватили твој предлог да осмислиш радионицу и један викенд проведеш са децом. Постоје и они којима би добродошла твоја помоћ при изради домаћих задатака и савладавању новог градива, док би другима пријало да имају пратњу приликом одласка у школу или на тренинг. Њихове потребе су бројне, а твоје могућности су безграничне. Верујем како ти, који ово читаш, имаш невероватну способност да неком улепшаш дан, неком ко то заслужује, и зна како ће ти узвратити. Веруј ми, добићеш најлепшу могућу награду на свету – дечији осмех и искрену љубав.
Данијела Радовановић
