Прочитајте како је било Јовану, студенту Факултета техничких наука у Новом Саду, на његовој волонтерској пракси на Шри Ланци прошлог лета.
За програм Global Citizen сам чуо у идеалном моменту. Завршавао сам средњу школу и испред себе сам имао не само слободних 6 недеља, него цело лето. То је био прави период за тако нешто! Одувек сам хтео да урадим нешто грандиозно и занимљиво када је реч о путовањима, али нисам баш знао на који начин. Приметио сам да ми је престало бити занимљиво отићи на море и тамо провести 10 дана, или посетити неку европску престоницу, након чега бих се вратио са пуном меморијом на камери и празним искуством. Не бих упознао много људи, не бих упознао ту државу, менталитет, културу… Једино што бих видео јесу знаменитости. Овде сам имао прилику да тај приступ из корена променим.
Када сам видео које су све земље биле доступне, одлучих се отићи негде далеко, егзотично и другачије. Одлучих се отићи 7 хиљада километара далеко од Србије. Ваздушном линијом. Одлучих се отићи на Шри Ланку. Културном шоку сам се радовао, а све оне предрасуде које би кружиле за целу југоисточну Азију сам једва чекао да порушим.
Највеће превазилажење мојих очекивања се десило онда када сам упознао људе са којима сам радио на пројекту. Невероватно, али сви ти људи су јако слични мени. Повезују нас исте ствари, мотиви за долазак су нам скоро идентични, а амбиције усмерене у истом правцу. Сви смо дошли ту да бисмо проживели један мали живот у оквиру овог нашег постојећег, и такође да бисмо видели како изгледа свет из неких сасвим других очију. Из очију људи који су васпитани и учени по потпуно другачијем кодексу него већина нас из Европе, који јако личимо једни на друге. То је управо био мали живот због мноштва ствари. Сви смо сами отишли тамо, и људе са којима смо се зближили тамо су људи које видимо први пут у животу. Радили смо ствари које никада пре нисмо и живели на начин који је познат једино локалном становништву.
Из сваког дана смо узимали максимум. Све је било испуњено и није постојао ниједан моменат када бисмо се запитали шта бисмо могли радити, јер да бисмо испунили све оно што смо хтели, требало би нам 6 година, а не 6 недеља. Хранили бисмо се махом на улици, ходали бисмо само у јапанкама и изгубили бисмо појам о времену лутајући плажом или пак специфичним улицама које красе мириси разне презачињене хране, јер то је оно што они раде. То је оно како они живе, и ми смо постали део њих, барем током тог временског периода. Хтели смо спознати ту културу и менталитет. И то је оно главно што раздваја ово путовање од било ког другог. То је оно што чини главну разлику. Ја за ово могу рећи да сам био становник Шри Ланке тих 6 недеља, а не да сам само видео ову или ону знаменитост. И такво искуство је заиста непроцењиво. И ово је разлог зашто више никада нећу путовати „регуларно“ и бити туриста, него ћу заиста постати путник. Путник који живи, путник који осећа.
Поред свог савршеног искуства тамо, саставни део јесу управо и ти људи са којима сам прошао кроз ово искуство. Нас је било 30 на пројекту и нисам могао са свима постати најбољи пријатељ. Међутим, оних неколико најближих ми заиста јесу сада једни од најбољих пријатеља. И сада, са поносом могу рећи, не само да имам кревет на 10 места широм света, него да на тих 10 места живе моји пријатељи. Пријатељи са којима сам прошао кроз најлепши период живота, као и неки са којима ћу наставити истим темпом у неку нову авантуру!
Више информација о Global Citizen програму можете пронаћи на сајту или фејсбук страници организације AIESEC.
