Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, а тренутно је на мастерским студијама на Одсеку за сценску архитектуру и дизајн. Млада дизајнерка, Тијана Сићевић , ове године је дизајнирала хаљине за женску репрезентацију за Европско првенство у ватерполу. Тијана говори за Омладинске новине како је трајао процес стварања њених креација и где и како проналази своју инспирацију.
Пошто си креирала хаљине за женску ватерполо репрезентацију, да ли можеш да нам кажеш како је изгледао процес стварања креација за један тако битан догађај?
За мене је најбитније било да задовољим маркетиншке потребе Европског првенства и истовремено да у те радове додам нешто своје и уникатно. Сам догађај је веома специфичан јер се у исто време прати преко малих екрана, али је битно и како то све изгледа уживо. Хаљине прате равне, јасно дефинисане линије али у њима се може видети доза креативног и уметничког. У току процеса сам се питала где је граница између нечег модерног и нечега што је сценско. Било је битно наћи баланс који ће задовољити обе стране. Људима који су ме ангажовали сам понудила шест могућих решења, они су се одлучили за једно које је њима највише одговарало.
Какве су биле реакције на твој рад?
Хтела сам да видим своје креације из два угла и зато сам прво вече када је била додела медаља за женску репрезентацију била код куће и гледала све преко телевизије. Следеће вече, када је била додела медаља за мушку репрезентацију цео догађај сам гледала уживо. Иако сам знала да ће све испасти како треба, било ми је занимљиво да свој рад гледам прво са дистанце. Све критике су биле позитивне и сви су били задовољни крајњим резултатом.
Који је твој савет младима који желе да се опробају у дизајну?
Да уважавају туђе критике, али само од људи које сматрају компетентним за то. Да никада не одустају од онога што желе и да увек прате свој унутрашњи компас, који ће их сигурно одвести на право место.
Када и како си почела да се занимаш за уметност?
У мојој породици су сви били природњаци и некако је било логично да ћу уписати гимназију. Међутим, када сам видела преко информатора за средњу школу да постоји смер Дизајн текстила, то ми се учинило веома занимљивим. Са уметношћу сам се највише упознала кроз средњу школу, посебно ме је привлачио костим.
Где и како проналазиш инспирацију за своје креације?
Инспирацију најчешће проналазим у ликовима, њиховим карактерима и периоду у ком се представа одиграва. Када правим самосталне креације, углавном пратим неки свој унутрашњи осећај, увек имам у глави визуелно приказано како би то требало да изгледа и трудим се да свему дам свој печат. Најбитније ми је да пратим свој унутрашњи инстикт јер тако знам да ће сигурно на крају испасти све добро.
Наташа Марјановић
